Borba za svaku bebu i podrška u očuvanju reproduktivnog zdravlja

Procenjuje se da u Srbiji između 20 i 40 odsto parova ima problema sa ostvarivanjem trudnoće. Da bi oni koji to žele, uspeli da dođu do potomstva neophodna je pomoć i podrška multidisciplinaronog zdravstvenog tima. U Beogradu se održava Prvi kongres Srpske asocijacije za ginekološku i reproduktivnu endokrinologiju, sa međunarodnim učešćem.

Sve češće se dešava da se do bebe ne može bez podrške ginekologa, endokrinologa, embriologa, hematologa i raznih drugih specijalista. Razlozi za probleme sa reprodukcijom su razni – od faktora rizika, preko odlaganja roditeljstva, naslednih faktora i mnogobrojnih bolesti, kardiovaskularnih i malignih koji muče sve mlađu populaciju, one ljude koji su u reproduktivnom periodu.

Zašto je to tako i kako očuvati ili vratiti reproduktivno zdravlje govori se danas u Beogradu na Prvom kongresu Srpske asocijacije za ginekološku i reproduktivnu endokrinologiju, sa međunarodnim učešćem.

Načelnica Centra za onkofertilitet u Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj, prof. dr Katarina Jeremić Stefanović ističe da je u fokusu simpozijuma ne samo očuvanje reprodukcije, već i očuvanje čitavog psihosomatskog zdravlja žene, kao i muškarca.

„Jedna od glavnih tema je očuvanje reprodukcije, ne samo sa aspekta poštede i očuvanja reproduktivnih organa od malignih bolesti, već i od svih onih progresivnih oboljenja koja mogu da naruše reproduktivnu funkciju ranije ili kasnije u životu. Znači, ne samo maligniteti, već razna benigna stanja kao što su endometrioza, benigni tumori tela materice, metaboličke bolesti, nasledne bolesti“, istakla je profesorka Jeremić Stefanović.

Prema njenim rečima, osim metaboličkih bolesti i nasledni kancersindromi, nasledne mutacije mogu da dovedu ne samo do nastanka maligniteta dojke, jajnika i materice – organa koji su neophodni za reprodukciju, već i do prevremenog starenja jajnika, odnosno, reproduktivne sposobnosti žene i njenog hormonskog miljea.

Odeljenje za vantelesnu oplodnju postoji već 33 godine i prva beba začeta uz pomoć VTO rođena je 1991. godine.

„Prva vantelesna oplodnja je urađena na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, koja je i domaćin ovog velikog skupa. Ono što je jedinstveno je da na Odeljenju ginekološke endokrinologije, gde se rade sva ta endokrina ispitivanja, metabolička ispitivanja, diferencijalne dijagnoze. Povezano je sa Odeljenjem za očuvanje fertiliteta i onkofertilitet, a tu je i Odeljenje za vantelesnu oplodnju, tako da je čitava priča zaokružena“, objasnila je prof. Jeremić Stefanović.

O trošku države omogućeno je zamrzavanje jajnih ćelija, spermatozoida i embriona kod svih onih parova koji leče maligne bolesti. Na Klinici u Višegradskoj je i Banka za reproduktivne ćelije, a vantelesna oplodnja, za sve one do 45. godine, omogućena uz neograničen broj pokušaja, a kao dodatna porška svima onima koji žele da budu roditelji uvedena je mogućnost uvoza doniranih ćelija.

Preuzeto sa sajta rts.rs